Bog… koji nas utješava u svakoj nevolji našoj, da bismo mogli utješiti one koji su u svakoj nevolji utjehom kojom nas same Bog utješava. (2. Korinćanima 1,3-4)
Bog je uvek spreman da pokaže milost i istinu pokajanim grešnicima; On je spreman da nam daruje oproštenje i ljubav. On zahteva da oni koji su blagosloveni Njegovim saosećanjem pokažu istu milost i ljubav prema drugima; jer to znači činiti Hristova dela; to znači držati Božje zapovesti. Oni koji pokazuju istinsku zahvalnost slave Boga time što gaje najvišu ljubav prema Njemu, a svoje bližnje vole kao sebe. Oni obelodanjuju činjenicu da nisu primili duh ovoga sveta, već Božji Duh. Na osnovu praktičnih iskustava oni znaju kakva im je dobra Bog nesebično dao; jer su prosvetljeni Svetim Duhom. Oni grade svoje spasenje sa strahom i drhtanjem, jer znaju da Bog čini u njima da hoće i učine što je Njemu ugodno. U duši vernika prebiva Hristos, izvor vode koja teče u večni život.
Kada sebe smatramo Hristovim otkupljenim vlasništvom, jasnije ćemo videti svoju potrebu za Njegovim stalnim prisustvom kako bismo Ga mogli predstavljati pokazujući saosećanje i ljubav prema svima koji su dovedeni u našu sferu uticaja. Na našem životu počiva svečana odgovornost i samo kada smo potpuno posvećeni Bogu, samo kada nas čisti i daruje nam svoj život i duh, možemo na ispravan način da Ga predstavimo drugima. Naša odgovornost proteže se na naše misli, reči i dela, kao i na obimniji rad među bližnjima.
Da bismo ispunili zakon, treba da se držimo zlatnog pravila, da činimo drugima ono što bismo voleli da oni čine nama. Naš uticaj mora biti posvećen Božjim Svetim Duhom, da bi predstavljao blagoslov za čovečanstvo. Ne treba da budemo zabrinuti u vezi s tim šta ćemo raditi u narednim sedmicama, mesecima ili godinama, jer budućnost nije naša. Naš je samo jedan dan, i u toku tog dana treba da živimo za Boga, da ulepšamo svoj karakter verom u Hristovu pravdu. Taj jedan dan treba da predamo u Hristove ruke, u svečanu službu, da bi nas On vodio u svim namerama i planovima. Tog jednog dana treba da činimo drugima upravo ono što želimo da oni čine nama. Treba da budemo spremni da izgovaramo ljubazne reči, iz srca punog saosećanja i ljubavi. (Signs of the Times, 11. jul 1892)
