Koji pobijedi neće mu nauditi druga smrt. (Otkrivenje 2,11)
Sa Isusom na čelu sišli smo iz grada na Zemlju, na veliku i visoku planinu koja nije mogla da nosi Isusa pa se raspolovila tako da je nastala velika ravnica. Onda smo ugledali veliki grad s dvanaest temelja i dvanaest vrata, po troja sa svake strane i sa po jednim anđelom na svakim vratima. Svi smo povikali: „Dolazi grad, veliki grad silazi s Neba od Boga“, i on se spustio na mesto na kome smo stajali. Onda smo počeli da posmatramo šta se nalazi izvan grada. Videla sam prekrasne kuće koje su izgledale kao od srebra, na četiri stuba ukrašena prekrasnim biserima. U njih je trebalo da se nasele sveti. Svaka je imala zlatnu policu. Videla sam mnoge svete kako ulaze u kuće, skidaju blistave krune i odlažu ih na policu, a zatim izlaze u polja iza kuća da nešto obave na zemlji; ne onako kako to mi radimo ovde; ne, ne. Blistava svetlost okruživala je njihovu glavu i oni su stalno klicali i slavili Boga.
Videla sam još jednu poljanu prepunu raznovrsnog cveća, i dok
sam ga brala uskliknula sam: „Ovo neće nikad uvenuti!“ Zatim sam videla poljanu s visokom travom, prekrasnog izgleda; trava je bila predivno zelena s odbljeskom srebra i zlata; ponosno se lelujala u slavu cara Isusa. Zatim smo stigli u područje prepuno različitih životinja – bili su tu lav, jagnje, ris i vuk, svi zajedno u savršenoj slozi. Zatim smo ušli u šumu, ne mračnu kao što su naše ovde; ne, ne, već svetlu i predivnu; grane stabala su se njihale i mi smo svi uskliknuli: „Živećemo mirno u pustinji i spavati po šumama.“ Prošli smo kroz šumu i našli se na gori Sion. Usput smo sreli grupu koja je takođe posmatrala lepotu ovog mesta. Primetila sam na njihovoj odeći crveni porub; njihove krune su blistale, a odeća je bila savršeno bela. Kada smo ih pozdravili, upitala sam Isusa ko su oni. Rekao je da su to mučenici koji su izgubili život radi Njega. Pratilo ih je društvo mnogobrojne dece; i ona su imala crveni porub na odeći. (Testimonies for the Church, sv. 1, str. 67-69)
