Ne znate li da ste vi crkva Božija? (1. Korinćanima 3,16)
Čišćenjem Hrama Isus je obnarodovao svoju mesijansku službu i početak svog rada. Taj Hram, podignut za prebivanje božanske Prisutnosti, bio je uoblićen kao oćigledna pouka za Izrailj i ceo svet. Od većnih vremena Božja namera je bila da svako stvorenje, od sjajnog i svetog serafima do čoveka, treba da postane hram u kome će prebivati Stvoritelj. Usled greha, ljudski rod je prestao da bude Božji hram. Potamnjeno i zlom obeščašćeno ljudsko srce nije više otkrivalo slavu Božanskog. Međutim, utelovljenjem Božjeg Sina, ispunjen je cilj Neba. Bog prebiva u ljudskom srcu i posredstvom spasonosne milosti čovekovo srce ponovo postaje Njegov hram. Bog je odredio da Jerusalimski hram bude stalno svedočanstvo o uzvišenoj sudbini dostupnoj svakoj duši. Međutim, Jevreji nisu shvatili značaj građevine koju su gledali sa toliko mnogo ponosa. Nisu hteli da predaju sebe i postanu sveti hram Božjeg Duha. Predvorja Jerusalimskog hrama, ispunjena gužvom i nesvetom trgovinom, predstavljala su i suviše vernu sliku hrama srca, obesvećenog prisustvom strasti i nesvetih misli. Čišćenjem Hrama od kupaca i prodavaca, Isus je objavio svoju misiju čišćenja srca od prljavštine greha – od svetovnih želja, sebičnih sklonosti, rđavih navika koje kvare dušu. „Iznenada će doći u crkvu svoju Gospod, kojega vi tražite, i anđeo zavetni, kojega vi želite, evo doći će, veli Gospod nad vojskama. Ali ko će podneti dan dolaska Njegova? I ko će se održati kad se pokaže? Jer je On kao oganj livčev i kao milo beljarsko. I sešće kao onaj koji lije srebro, i očistiće sinove Levijeve, i pretopiće ih kao zlato i srebro.“ (Malahija 3,1-3)…
Nijedan čovek ne može sam izagnati zlo mnoštvo koje je zaposelo srce. Jedino Hristos može da očisti hram duše. Međutim, On ne želi nasiino da uđe. On ne dolazi u srce kao u hram u stara vremena, već kaže: „Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas Moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime.“ (Otkrivenje 3,20)… Njegovo prisustvo očistiće i posvetiti dušu, da bi mogla postati sveti hram Gospodnji i „stan Božji u Duhu“ (Efescima 2,21.22). (Čežnja vekova, str. 161.162. original)
