Stojim jednako na straži danju, i stojim na straži po svu noć. (Isaija 21,8)
Sam Isus nikada nije otkupljivao mir nagodbom. Njegovo srce prelivalo se ljubavlju za ceo ljudski rod, ali nikada nije bio popustljiv prema njegovim gresima. On je bio isuviše veliki Prijatelj da bi ćutao kada su oni pošli putem koji će upropastiti njihove duše – duše koje je iskupio svojom krvlju. Nastojao je da čovek postane veran sebi, i veran svom višem i večnom dobru. Hristove sluge pozvane su na isti rad i treba da se čuvaju da ne žrtvuju istinu u težnji da spreče neslogu. Oni treba „da se staraju za mir“ (Rimljanima 14,19); ali pravi mir ne može se nikada obezbediti pravljenjem kompromisa sa načelima. Nijedan čovek ne može biti veran načelu, a da ne izazove protivljenje. Deca nepokornosti protiviće se duhovnom hrišćanstvu. Međutim, Isus je naložio svojim učenicima: „Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a duše ne mogu ubiti.“ Oni koji su verni Bogu nemaju potrebe da se boje ljudske sile niti sotoninog neprijateljstva. U Hristu je siguran njihov večni život. Oni treba da se boje samo toga da se ne odreknu istine i na taj način iznevere poverenje kojim ih je Bog počastvovao.
Ispunjavanje ljudskih srca sumnjom je sotonino delo. On ih navodi da gledaju na Boga kao na strogog sudiju. On ih kuša da zgreše, i zatim da smatraju sebe previše zlim da se približe svom nebeskom Ocu i pokrenu Njegovo saučešće. Gospod sve to shvata. Isus uverava svoje učenike u Božje saučešće prema njima u njihovim potrebama i slabostima. Nijedan uzdah se ne može oteti iz grudi, nijedan bol osetiti, nijedna žalost probosti dušu, a da ne zadrhti Očevo srce.
Biblija nam prikazuje Boga na Njegovom uzvišenom i svetom mestu ne u stanju nereda, niti u tišini i samoći, već okruženog sa deset hiljada puta deset hiljada i hiljadama hiljada svetih bića, koja čekaju da izvrše Njegovu volju. Kroz kanale koje mi ne možemo prepoznati, On održava živu vezu sa svakom oblašću svoje vladavine. Međutim, Njegovo zanimanje i zanimanje celoga Neba usredsređeno je na naš sićušni svet, na duše za čije spasenje je dao svog jedinorodnog Sina. Bog se povija sa svoga prestola da čuje uzvik ugnjetavanih. Na svaku iskrenu molitvu On odgovara: „Evo Mene.“ On podiže žalosne i potlačene. U svim našim tugama On je tužan. (Čežnja vekova, str. 356. original)
