Ljubazni, molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro. (3. Jovanova 2)
U najvećem broju slučajeva bolje je uzimati dva obroka dnevno nego tri. Ako se večera uzme ranije, ometa se varenje prethodnog obroka. Ako se uzme kasnije, njeno varenje nije završeno pre odlaska u postelju. Tako želucu nije omogućen potreban odmor. San je poremećen, mozak i živci zamoreni, apetit za doručkom oslabljen, a ceo organizam neosvežen i nespreman za dnevne dužnosti.
Važnost redovnosti u vremenu određenom za jelo i spavanje ne sme da bude zanemarena. Budući da se izgrađivanje tela obavlja za vreme časova odmora, veoma je važno, posebno za mlade, da san bude redovan i dovoljan.
Koliko god je moguće treba izbegavati brzo uzimanje hrane. Što je vreme za obrok kraće, to manju količinu treba uzeti. Bolje je izostaviti obrok, nego nedovoljno sažvakati hranu.
Vreme obroka treba da bude prilika za međusobno druženje i osveženje. Sve što bi moglo da optereti ili razdraži treba da bude uklonjeno. Treba gajiti poverenje, ljubaznost i zahvalnost prema Darodavcu svega dobra, pa će razgovor biti radostan, ugodna razmena misli koja će podizati a ne umarati.
Umerenost i redovnost u svemu imaju izvanrednu snagu. Više nego okolnosti ili urođena darovitost, one će doprineti razvijanju prijatnog i vedrog raspoloženja, koje mnogo vredi u ulepšavanju naše životne staze. Istovremeno, tako stečena sposobnost samosavlađivanja pokazaće se kao najdragocenije oruđe za uspešno suočavanje s neugodnim dužnostima i činjenicama na koje nailazi svako ljudsko biće.
Putevi su mudrosti „mili putevi i sve staze njene mirne“ (Priče Solomunove 3,17). Neka svaki mladić u našoj zemlji, kome se pruža prilika da postigne više nego krunisani carevi, razmišlja o pouci koju kriju reči mudrog čoveka: „Blago tebi, zemljo, kad… knezovi tvoji jedu na vreme da se potkrepe a ne da se opiju!“ (Propovednik 10,17). (Vaspitanje, str. 205.206. original)