Gospod je u svetom dvoru svom, prijesto je Gospodnji na nebesima; oči Njegove gledaju; vjeđe Njegove ispituju sinove čovječije. (Psalam 11,4)
Biblija nam pokazuje Boga na Njegovom uzvišenom i svetom mestu, ne u stanju nerada, ne u tišini i usamljenosti, nego okruženog sa deset hiljada puta deset hiljada i hiljadama hiljada svetih bića, koja čekaju da izvrše Njegovu volju. Preko ovih vesnika On je u neposrednoj vezi sa svakim delom svoga carstva. On je svuda prisutan svojim Svetim Duhom. On služi svim Ijudima posredovanjem svoga Duha i svojih anđela.
Iznad sve posebnosti Zemlje, On sedi na prestolu i sve je pristupačno Njegovom božanskom pregledu i iz svoje večnosti naređuje ono što Njegovo proviđenje smatra da je najbolje…
Naše saznanje o Bogu je delimično, nepotpuno. Kada se sukob okonča i kada Čovek lsus Hristos bude priznao pred svojim Ocem svoje verne saradnike koji su u grešnom svetu istinito svedočili za Njega, oni će jasno razumeti ono što sada predstavlja tajnu za njih.
Na nebeskom sudu Hristos ima svoju proslavljenu Ijudsku prirodu. Onima koji Ga prime, On daje silu da postanu Božja deca, da ih na kraju Bog primi kao svoje, da prebivaju sa Njim kroz celu večnost. Ako su u toku ovog života verni Bogu, oni će na kraju gledati „lice Njegovo, i ime Njegovo biće na čelima njihovim“. Videti Boga je nebeska radost. Za grešnika, spasenog Hristovom blagodaću, nema veće radosti nego da gleda u Božje lice i da Ga upozna kao svoga Oca. (U potrazi za boljim životom, str. 417-421. original)
