A svi koji vjerovaše bijahu zajedno, i imahu sve zajedno. (Dela 2,44)
Hristos je izjavio da će božanski uticaj Duha biti s Njegovim sledbenicima do kraja. Ali obećanje se ne ceni kako bi trebalo i zato nije došlo do ispunjenja kakvo je moglo biti. O obećanju Duha malo se razmišlja pa kao rezultat možemo očekivati duhovnu sušu, duhovnu tamu, duhovno opadanje i smrt. Pažnju privlače manje važne stvari, a božanska sila koja je potrebna za rast i napredak Crkve, i koja bi donela sa sobom sve druge blagoslove, nedostaje, premda je ponuđena u beskonačnom obilju.
Upravo je odsustvo Duha razlog što je evanđeoska služba tako nemoćna. Moguće je imati znanje, talenat, rečitost i svaki prirodni ili stečeni dar, ali bez prisutnosti Božjeg Duha nijedno srce neće biti pokrenuto, nijedan grešnik zadobijen za Hrista. S druge strane, ako su povezani s Hristom, ako imaju darove Duha, najsiromašniji i najneukiji od Njegovih učenika imaće silu koja će pokretati srca. Bog ih pretvara u kanale iz kojih će poteći najuzvišeniji uticaji u svemiru.
Revnost za Boga pokrenula je učenike da s velikom silom svedoče za istinu. Zar ova revnost ne bi trebalo da zapali naša srca odlukom da govorimo o spasonosnoj Ijubavi, o Hristu i to raspetom? Zar Božji Duh ne bi trebalo danas da dođe kao odgovor na ozbiljnu, istrajnu molitvu i ispuni ljude silom za službu? Zašto je onda Crkva tako slaba i bez duha?
Kada Sveti Duh bude nadzirao um naših vernika, u našim crkvama će se videti mnogo uzvišenije merilo u govoru, u službi i u duhovnosti nego danas. Vernici će biti osnaženi vodom života, a radnici, radeći pod upravom jedne Glave, samog Hrista, otkrivaće svog Učitelja duhom, rečima i delima, i hrabriće jedan drugoga da krenu napred u veliko, završno delo u koje smo pozvani. Doći će do zdravog napredovanja u jedinstvu i ljubavi, što će svedočiti svetu da je Bog poslao svog Sina da umre za otkup grešnika. Božanska istina biće uzvišena, a dok bude svetlela kao upaljena svetiljka, razumećemo je sve više i sve jasnije. (Counsels for the Church, str. 100)
