On… smeće careve i postavlja careve. (Danilo 2,21)
Biblija je najstarija i najpotpunija istorija kojom ljudi raspolažu. Ona je čista jer je potekla iz izvora večne istine, a božanska ruka vekovima je čuvala njenu neukaljanost. Ona rasvetljava daleku prošlost, u koju su ljudi uzalud pokušavali da prodru svojim istraživanjem. Jedino u Božjoj Reči vidimo silu, koja je položila temelje Zemlji i razastrla nebesa. Jedino ovde nalazimo verodostojan izveštaj o poreklu naroda. Jedino ona predstavlja istoriju našeg roda neoskvrnjenu ljudskom ohološću ili predrasudama.
U zapisima ljudske istorije uspon naroda, podizanje i padanje carstava, naizgled zavisi od volje i junaštva ljudi. Izgleda kao da je razvoj događaja u velikoj meri odreden njihovom snagom, htenjima ili samovoljom. U Božjoj Reči zavesa je povučena u stranu, i možemo slobodno da gledamo, iza, iznad, i u svim igrama i sukobima ljudskih interesa, sila i strasti, kako oruda Svemilostivoga tiho i strpljivo ostvaruju namere Njegove volje.
Biblija otkriva pravu filozofiju istorije. U ovim rečima nenadmašne lepote i nežnosti, koje je apostol Pavle izgovorio pred atinskim mudracima, izražena je božanska namera otkrivena prilikom stvaranja i raspoređivanja rasa i naroda: „Učinio je da od jedne krvi sav rod čovečiji živi po svemu licu zemaljskome, i postavio je napred određena vremena i međe njihovog življenja: da traže Gospoda, ne bi li Ga barem opipali i našli.“ (Dela 17,26.27) Bog je objavio da ko god želi može doći „u sveze zavetne“ (Jezekilj 20,37). Prilikom stvaranja Njegova namera je bila da Zemlja bude nastanjena bićima čije će postojanje biti na blagoslov njima samima i njihovim bližnjima, i na čast njihovom Stvoritelju. Svi koji žele mogu postupati u skladu s ovom namerom. O njima je rečeno: „Narod koji sazidah Sebi, pripovedaće hvalu Moju.“ (Isaija 43,21)
Bog je u svom Zakonu otkrio načela koja predstavljaju temelj svakog pravog uspeha i naroda i pojedinaca. „Jer je to mudrost vaša i razum vaš“, rekao je Mojsije Izrailjcima o Božjem zakonu. „Jer nije prazna reč da za nju ne marite, nego je život vaš.“ (5. Mojsijeva 4,6; 32,47) Blagoslovi koji su na ovaj način zajamčeni Izrailju, zajamčeni su pod istim uslovima i u istoj meri svakom narodu i svakom pojedincu. (Vaspitanje, str. 173.174. original)
