I Riječ postade tijelo i useli se u nas. (Jovan 1,14)
Kao svoje predstavnike među ljudima, Hristos nije izabrao anđele koji nikada nisu pali, već ljudska bića, ljude sa istim sklonostima kao i oni koje žele da spasu. Hristos je uzeo na sebe ljudsku prirodu, da bi mogao da se približi čovečanstvu. Božanskoj prirodi bila je potrebna ljudska priroda, jer je donošenje spasenja svetu zahtevalo i božansko i ljudsko. Božanskoj prirodi bila je potrebna Ijudska priroda da bi čovečanstvo moglo dobiti kanal za vezu između Boga i čoveka. Tako je i sa Hristovim slugama i vesnicima. Čoveku je potrebna sila koja je izvan njega i iznad njega, da bi ga obnovila po Božjem obličju i osposobila za vršenje Božjeg dela, ali ovo ne čini ljudsko učešće nebitnim. Ljudski rod oslanja se na božansku silu, Hristos prebiva u srcu verom, i saradnjom sa božanskim čovekove snage postaju upotrebljive za dobro.
Onaj koji je pozvao galilejske ribare, još uvek poziva Ijude u svoju službu. Isto je toliko voljan da svoju silu ispolji kroz nas kao i kroz svoje prve učenike. Ma koliko bili nesavršeni i grešni, Gospod nam pruža svoju ponudu da se udružimo sa Njim, da učimo kod Hrista. On nas poziva da dođemo na božansko poučavanje da, ujedinivši se sa Hristom, možemo činiti Božja dela.
„Ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da premnoštvo sile bude od Boga a ne od nas.“ (2. Korinćanima 4,7) To je razlog što je propovedanje jevanđelja povereno grešnim ljudima, a ne anđelima. To otkriva da je sila koja deluje kroz slabosti ljudske prirode Božja sila, pa smo na taj način ohrabreni da verujemo da sila koja može da pomogne drugima, koji su isto tako slabi kao i mi, može pomoći i nama. A oni koji su i sami „pod slabošću“ treba da su u stanju da postradaju „s onima koji ne znaju i zalaze“ (Jevrejima 5,2). Pošto su i sami ugroženi, upoznati su sa opasnostima i teškoćama puta i iz ovog razloga pozvani su da dosegnu druge koji se nalaze u sličnoj ugroženosti. Postoje duše zbunjene sumnjom, opterećene slabostima, slabe u veri i nesposobne da se uhvate za Nevidljivog; ali prijatelj koga mogu da vide, koji dolazi k njima umesto Hrista, može da postane alka koja će pričvrstiti njihovu kolebljivu veru za Hrista.
Treba da postanemo radnici zajedno sa nebeskim anđelima u predstavljanju Isusa svetu. (Čežnja vekova, str. 296.297. original)
