Ime će Mu biti: Divni, Savjetnik, Bog silni, Otac vječni, Knez mirni.(Isaija 9,6)
Učitelj poslan od Boga bio je najveći i najbolji Dar koji je Nebo moglo dati ljudima. On, koji je imao mesto u savetima Najvišega, koji je prebivao u najskrovitijem svetilištu Večnoga, bio je izabran da čovečanstvu lično otkrije znanje o Bogu.
Preko Hrista nas je obasjao svaki zrak božanske svetlosti koji je ikada dodirnuo naš grešni svet. On je bio taj koji je tokom svih vekova govorio preko svih koji su ljudima objavljivali Božju Reč. Sve vrline najvećih i najplemenitijih duša na Zemlji bile su samo Njegov odraz. Josifova neporočnost i dobrotvornost, Mojsijeva vera, krotost i dugo trpljenje, Jelisijeva čvrstina, Danilova plemenita čestitost i postojanost, Pavlova revnost i požrtvovanost, umna i duhovna snaga koja se pokazala u svim ovim ljudima, a i u svima ostalima koji su ikada živeli na Zemlji – samo su odsjaj Njegove slave. On je bio savršeni ideal.
Hristos je došao na svet da bi taj ideal otkrio kao jedino pravo merilo svega onoga što je postignuto; da bi pokazao šta svako ljudsko biće može postati; šta će prebivanjem božanskoga u ljudskome postati svi koji Ga prime. On je došao da pokaže kako ljudi treba da budu vaspitavani – kao što dolikuje Božjim sinovima; kako na Zemlji treba da primenjuju načela Neba i žive nebeskim životom.
Bog je dao svoj uzvišeni Dar da zadovolji najveću čovekovu potrebu. Svetlost se pojavila kad je tama u svetu bila najgušća. Lažno učenje dugo je odvajalo ljudski um od Boga. U opšteprihvaćenim vaspitnim sistemima, ljudska filozofija zamenila je božansko otkrivenje. Umesto merila istine koje je Nebo dalo, ljudi su prihvatili merilo koje su sami postavili. Okrenuli su se od Svetlosti života, da bi hodili po svetlosti žiška koji su sami zapalili…
Onaj koji nastoji da preobrazi čovečanstvo, mora da ga razume. Ljudi se mogu pridobiti i uzdići samo saosećanjem, poverenjem i ljubavlju. Ovde nam se Hristos otkrio kao veliki Učitelj; od svih koji su ikada živeli na Zemlji, samo je On potpuno razumeo ljudsku dušu. (Vaspitanje, str. 73.74.78. original)
