I biću im Bog i oni će Mi biti narod. (Jeremija 31,33)
Bog izvodi iz sveta narod koji će u savršenom jedinstvu stajati na temelju istine. Hristos je Sebe dao svetu da „očisti Sebi narod izabrani koji čezne za dobrim delima“ (Titu 2,14). Ovaj postupak čišćenja ima za cilj da očisti Crkvu od svake nepravednosti i od duha nesloge i sukoba kako bi gradila, a ne rušila, i usredsredila svoje snage na veliki posao koji je očekuje. Bog je odredio da ceo Njegov narod dođe u jedinstvo vere. Hristova molitva neposredno uoči raspeća bila je da Njegovi učenici budu jedno kao što je On jedno s Ocem, da svet poveruje da Ga je Otac poslao. Ova dirljiva i prekrasna molitva dopire kroz vekove do naših dana; Isus je rekao: „Ne molim pak samo za njih, nego i za one koji Me uzveruju njihove reči radi.“ (Jovan 17,20)
Koliko bi oni koji tvrde da su Hristovi sledbenici ozbiljno trebalo da nastoje da u njihovom životu ova molitva bude uslišena. Mnogi nisu svesni svetosti odnosa prema Crkvi pa se protive ograničavanju i disciplini. Svojim postupcima pokazuju da uzdižu vlastito prosuđivanje iznad prosuđivanja ujedinjene Crkve i podstiču duh protivljenja njenom glasu. Oni koji se nalaze na odgovornim položajima u Crkvi, mogu imati nedostatke kao i drugi ljudi, i mogu pogrešiti u svojim odlukama; ali bez obzira na to, Hristova crkva na Zemlji dala im je vlast prema kojoj se ne možemo olako odnositi. Nakon vaskrsenja Hristos je predao vlast svojoj Crkvi govoreći: „Kojima oprostite grehe, oprostiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se.“ (Jovan 20,23)…
Svi vernici treba celim srcem da budu vezani za Crkvu. Njen napredak treba da im bude na prvom mestu, pa ako umesto svete obaveze da svojom povezanošću sa Crkvom budu njoj na blagoslov, daju prednost sebi, biće daleko bolje da Crkva ostane bez njih. Svi imaju mogućnost da učine nešto za Božje delo… Poštovanje spoljašnjih formi nikad neće zadovoljiti veliku potrebu ljudske duše. Ispovedanje vere u Hrista neće nikoga osposobiti da opstane u sudnji dan. Potrebno je savršeno poverenje u Boga, detinja zavisnost od Njegovih obećanja i potpuno posvećenje Njegovoj volji. (Testimonies for the Church, sv. 4, str. 17.18)
