A mi smo dužni svagda zahvaljivati Bogu za vas, braćo Ijubazna u Gospodu, što vas je Bog od početka izabrao za spasenije u svetinji Duha i vjeri istine. (2. Solunjanima 2,13)
ZahvaIjujući posvećenju Duha i verovanju u istinu mi postajemo Božji saradnici. Hristos čeka da sarađuje sa svojom Crkvom. On ne namerava da dodaje neke nove elemente uspeha svojoj Reči; On je učinio veliko delo dajući svoje nadahnuće toj Reči. Krv Isusa Hrista, Sveti Duh, božanska Reč, sve je to namenjeno nama. Cilj svih ovih nebom danih darova – spasenje duša za koje je Hristos umro – pred nama je; i od nas zavisi da li ćemo se uhvatiti za obećanja koja nam Bog daje, i postati Njegovi saradnici.
Božansko i Ijudsko moraju da sarađuju u ovom delu… U Njemu, kao Onome koji učestvuje u savetima Božjim, koji boravi u večnim visinama svetinje, bili su svi elementi istine. On je jedno sa Bogom. Isticati u svakom misionarskom naporu Hrista i Njegovo raspeće to znači više nego što ograničeni um može da shvati… Hristos je vaskrsao iz mrtvih; Hristos se vazneo na Nebo kao naš posrednik – to je nauka o spasenju koju treba da učimo i propovedamo. (Counsels to Teachers, str. 22.23)
Hrišćanin se nikada ne sme obeshrabriti, u svojim naporima da dostigne ideal koji mu je Bog postavio, nikada ne sme pasti u očajanje. Moralno i duhovno savršenstvo, Hristovom blagodaću i Njegovom silom, obećano je svima. Isus je izvor sile… On nas vodi prema Božjem prestolu, i stavlja u naša usta reči molitve kojima nas blisko povezuje sa sobom. On u našu korist pokreće svemoćne sile Neba. (Apostolska crkva – Hristovim tragom, str. 478. original)
