Zato i može vavijek spasti one koji kroza Nj dolaze k Bogu, kad svagda živi da se može moliti za njih. (Jevrejima 7,25)
Božje delovanje i darovi za nas nemaju granice. Na samom prestolu blagodati sedi Onaj koji nam dozvoljava da Ga zovemo Ocem. Međutim, Bog ne smatra načelo spasenja potpunim ako je prožeto jedino Njegovom Ijubavlju. On je naimenovao i postavio pored svog oltara i Zastupnika koji je zaodeven našom prirodom. Kao našem Posredniku, Njemu je zvanično poveren zadatak da nas predstavlja Bogu kao svoje sinove i kćeri. Hristos posreduje u korist onih koji su Ga primili. On im daje snagu, ulažući svoje zasluge, da postanu članovi carske porodice, deca nebeskog Cara. I Otac pokazuje svoju beskrajnu Ijubav prema Hristu, koji je svojom krvlju platio otkupninu za nas, primajući Njegove prijatelje kao svoje prijatelje i dočekujući ih dobrodošlicom. On je zadovoljan postignutim pomirenjem, jer je proslavljen utelovljenjem, životom, smrću i posredovanjem svog Sina.
Čim se Božje dete približi prestolu milosti, postaće štićenik velikog Advokata. Na prvi izraz njegovog pokajanja i traženja milosti, Hristos preuzima njegov slučaj kao svoj, predstavljajući njegovu molbu pred Ocem kao svoj zahtev.
Kada Hristos posreduje u našu korist, Otac otvara sve riznice svoje blagodati i stavlja ih nama na raspolaganje, da bismo i sami uživali u njima i prenosili ih drugima…
Bog želi da Njegova poslušna deca traže Njegove blagoslove i dolaze pred Njega sa hvalom i zahvaljivanjem. Bog je vrelo života i sile. (Testimonies for the Church, sv. 6, str. 363.364)
