Jer je Moje sve gorsko zvijerje, i stoka po planinama na hiljade. (Psalam 50,10)
Temelj poslovnog poštenja i pravog uspeha je priznavanje Boga kao Vlasnika svega. Stvoritelj svega je pravi vlasnik. Mi smo Njegovi pristavi. Sve što imamo, On nam je poverio da upotrebljavamo u skladu s Njegovim uputstvima.
To je obaveza koju ima svako ljudsko biće. Ona se odnosi na celokupno područje ljudske delatnosti. Priznavali mi to ili ne, mi smo pristavi koje Bog snabdeva sposobnostima i sredstvima i postavlja u svetu da obavljaju posao koji im je On odredio.
Novac nije naš; kuće i imanje, slike i nameštaj, odeća i bogatstvo ne pripadaju nama. Mi smo putnici, mi smo došljaci. Nama je povereno samo ono što nam je potrebno za zdravlje i život… Zemaljski blagoslovi su nam povereni da bismo pokazali da li nam se mogu poveriti večna dobra. Ako položimo ovaj Božji ispit, primićemo nasledstvo koje će biti samo naše – slavu, čast i besmrtnost.
Kada bi naš narod onaj deo novca koji mu je poveren, a koji troši za ostvarenje sebičnih želja u idolopoklonstvu, uložio u Božje delo, on bi skupio blago na Nebu i izvršio delo koje Bog očekuje od njega. Međutim, kao i onaj bogataš iz priče, on živi raskošno. Novac koji mu je Bog poverio da ga upotrebi Njemu u slavu, on rasipnički troši. On ne zastaje da razmisli o svojoj odgovornosti Bogu. On ne razmišlja da je dan obračuna blizu u koji mora dati račun za svoju pristavsku službu.
Imajmo svagda na umu da ćemo se na dan suda sresti sa izveštajem o tome kako smo upotrebili Božji novac. Mnogo je potrošeno na udovoljavanje željama, koje nam nisu donele dobra već samo štetu. Ako smo svesni da je Bog darodavac svih dobara, da novac pripada Njemu, tada ćemo ga mudro trošiti, u skladu sa Njegovom svetom voljom. Svet sa svojim običajima i modom neće nam biti merilo. Mi ne želimo da prihvatimo njegove postupke; nećemo dopustiti da nama upravljaju naše sklonosti. (Temelji srećnog doma, str. 367.368. original)
