Utolite i poznajte da sam Ja Bog. (Psalam 46,10)
Isus je za vreme svog zemaljskog života, upravo u toku časova molitve nasamo primao mudrost i silu. Neka mladi slede Njegov primer i neka u zoru i sumrak odvoje tihe trenutke za razgovor sa svojim Ocem na nebesima. Neka i u toku dana uzdižu svoja srca Bogu. Na svakom koraku našeg puta On govori: „Jer Ja Gospod Bog tvoj držim te za desnicu, i kažem ti: Ne boj se, Ja ću ti pomagati.“ (Isaija 41,13) Kad bi naša deca, u zori svoje mladosti naučila ove pouke, kakvu bi to svežinu i silu, kakvu radost i zadovoljstvo unelo u njihov život!
To su pouke koje može preneti samo onaj koji ih je lično naučio. Učenja Pisma nemaju veći uticaj na mlade samo zato što mnogi roditelji i učitelji tvrde da veruju Božjoj Reči, a svojim životom poriču njenu silu. Ponekad su mladi u prilici da osete silu Reči. Oni uviđaju svu dragocenost Hristove ljubavi. Oni vide lepotu Njegovog karaktera, mogućnosti koje pruža život u Njegovoj službi. Međutim, uviđaju da je život onih koji kažu da poštuju Božja načela potpuno drugačiji. Na koliko se ljudi mogu s pravom primeniti reči, koje je izgovorio prorok Jezekilj: „Sinovi naroda tvojega… govore jedan drugome, svaki bratu svojemu, i vele: Hodite i čujte kakva reč dođe od Gospoda. I dolaze k tebi kao kad se narod skuplja, i narod moj seda pred tobom, i sluša reči tvoje, ali ih ne izvršuje; u ustima su im ljupke, a srce njihovo ide za svojim lakomstvom. I gle, ti si im kao ljupka pesma, kao čovek lepa glasa i koji dobro svira; slušaju reči tvoje, ali ih ne izvršuju.“ (Jezekilj 33,30-32)
Jedno je pristupati Bibliji kao knjizi punoj dobrih saveta, koje treba slušati onoliko koliko su u skladu s duhom vremena i s našim položajem u svetu; sasvim je drugo smatrati je onim što ona zaista jeste – rečju živoga Boga, rečju koja je naš život, rečju koja treba da oblikuje naše aktivnosti, naše reči, i naše misli. Držati Božju Reč u bilo čemu manjom od toga, znači odbaciti je. Zato što je na ovakav način odbacuju i oni koji kažu da veruju u nju, osnovni je uzrok sumnje i neverstva među mladima…
Mnogi, čak ni u trenucima molitve, ne primaju blagoslov iz stvarne zajednice s Bogom. Oni previše žure. Brzim koracima prolaze kroz krug Hristove uzvišene prisutnosti, zaustavljajući se možda samo za trenutak u njegovim svetim granicama, ali ne čekaju savet. Oni nemaju vremena da ostanu s božanskim Učiteljem. (Vaspitanje, str. 259.260. original)
